Српска православна црква и верници данас славе успомену на Ћирила и Методија, светитеље који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Они су створили “глагољицу”, прво писмо Словена, а преводима литургијских и библијских књига, поставили су темеље словенске писмености. Зато су остали упамћени као “словенски апостоли”. Ћирило и Методије су браћа рођена у Солуну, у 9. веку су проповедали хришћанство и ширили писменост међу Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији. Својим радом су помагали културни напредак Словена. На папин позив дошли су у Рим, где се Ћирило разболео и умро 27.фебруара 869.године. Методије се потом вратио у Моравију и наставио са ширењем вере и писмености међу Словенима, све до упокојења 6. априла 885.године. Њихови ученици су потом наставили њихов просветитељски рад.
Данас је и државни празник – Дан словенске писмености и културе. Слави се у словенским земљама као државни празник, у Бугарској, Северној Македонији, Чешкој, Словачкој и Русији. Од 2019. године, 24.мај се обележава и у Србији као државни празник – Дан словенске писмености и културе.
Да се подсетимо, словенске језике делимо на три групе:
источнословенска група: руски, украјински и белоруски језик;
западнословенска група – пољски, чешки, словачки и лужичкосрпски;
јужнословенска група – српски, бугарски, македонски, словеначки, босански, хрватски и црногорски језик.
Поводом обележавања Дана словенске писмености и културе разговарали смо са учитељем Основне школе „Митрополит Михаило“, Гораном Петровићем и његовом ученицом. Петровић предаје ученицима другог разреда, који ове године уче латиницу. Како каже, добро је што користимо два писма, али је потребно нагласити деци да је ћирилица једно од најсавршенијих писама на свету. Када преносимо словенску културу на млађе нараштаје, битно је учити их да не користе туђице, каже учитељ Петровић, а то су усвојили и његови ђаци који се труде да у говору и писању користе што мање страних речи.