Сутра је Ђурђевдан. Црква на овај дан обележава погубљење Светог Георгија, које се десило 303. године. Он је био трибун у војсци цара Диоклецијана, током прогона хришћана, признаo je своју веру и одбиo да учествује у прогонима. Због тога je бачен на најстрашније муке и уморен разапет на точку. Свети Ђорђе се на иконама представља на коњу, у војводском оделу, како копљем пробада аждају – силу која је „прождирала“ невине хришћане. Ђурђевдан је празник са јако пуно обичаја и магијских радњи које се тог дана обављају, брање биља, плетење венаца и кићење цвећем торова и штала, дворишта и куће, ради заштите стоке и људи, здравља и берићета. Некада је обичај био и Ђурђевдански уранак када се пре изласка сунца одлазило на реке и изворе уз песму и весеље. Ђурђевдан се сматра за границу између зиме и лета, а некада су овог дана хајдуци напуштали своја места зимовања, своје јатаке, и одлазили у шуму да поново отпочну са хајдуковањем. У народу је остала и изрека „Ђурђев данак – хајдучки састанак”. Ђурђевдан је велики празник Рома, a реч “ентерлези” или едерлези означава почетак пролећа.
